„Prva ljubav puta dva“ Olje Petrović – Povratak dečje literature na velika vrata

Od Olivere Olje Petrović se to i očekivalo. Da nešto novo objavi i da na taj način još jednom iznenadi čitalačku publiku. Ovo je njena četvrta knjiga poezije.Odnos je dva prema dva. Dve knjige poezije za odrasle i već jedna za decu „Šta je to odrastanje“. Iako bi to i sada moglo da bude nešto za odrasle, Olivera se odlučila za dečju poeziju. Bar ovog puta.

Realno, dečje poezije je poslednjih godina malo. Kao da je zapostavljena. Kao da današnja deca ne rastu uz pesme i priče. Možda je to i jedan od dobrih razloga da krene u tom smeru i da ovog puta nešto priredi deci, kako mlađoj, tako i starijoj.

Kako i sama Olja Petrović kaže najiskrenije reakcije su upravo reakcije dece. One podstiču na dalji rad.

– Deca su pesme u knjizi doživela kao smešne, interesantne i jasne i nekako su ih zavolela, a voleti poeziju i čitati je sa zadovoljstvom jeste podsticaj da razmislim o tome da li ću napisati još neku knjigu za decu – kaže Olja.

Kupovinom knjige „Prva ljubav puta dva“ podržan je projekat Umetnost. Sloboda. Snaga., čiji su direktni korisnici deca iz Prihvatilišta za decu Beograda. Projekat je osmislila Dana Karić, a ima za cilj da deci Prihvatilišta i drugoj deci kojoj je to potrebno obezbedi podršku da razviju svoje talente i da uspešno jačaju i realizuju proces osamostaljivanja.

– Dana Karić je veliki humanista, posvećena je humanitarnom radu i deci bez roditeljskog staranja. Dana je osoba koja razume ljude i decu i koja nesebično pomaže ne samo deci već svima nama koji sa decom radimo da taj rad bude kvalitetniji, smisleniji i efektniji. Čast mi je što sam je upoznala i što sam imala prilike da vidim koliko mnogo može jedno ljudsko biće da učini ovo društvo boljim.Zahvaljujući njoj, Fondaciji Karić i Fabrici koja se bavi reciklažom tj koja najsavremenijim mašinama na svetu vrši preradu elektronskog otpada u Nišu, ova knjiga je došla do dece – ističe Olja za Kos Art

– Kada smo pre osam godina radili sa decom u Prihvatilištu za decu Beograd održali smo nekoliko radionica, ja i ekipa ljudi, mojih prijatelja. Neke od radionica sam radila i ja tako što sam deci pisala pesme, a ona su na osnovu sadržaja pesama radila crteže. Ono šta je interesantno jeste i to što su se deci priključila i deca mojih prijatelja i deca pojedinih umetnika. Mladen Cvetković je sve te radove sačuvao. Od tih radova je nastala knjiga Prva knjiga puta dva – kaže Olja.

Tako je sve krenulo. Bar kada je dečja poezija u pitanju. Ipak, oni koji Olju znaju, privatno ili putem društvenih mreža, mogli su da zaključe da ima veliku moć zapažanja situacija i stvari koje život znače. Da opisuje pojave i životne situacije sa kojima se susrećemo izvlačeći iz njih mnoštvo detalja. Da jednom rečju, opisuje život. Šta reći osim da je to jedna od najvažnijih predispozicija za pisca….i da bi knjiga bila od onih koje se čitaju dva puta.

Šta ona kaže o pisanju za odrasle?

– Za odrasle pisati…. Pišem jednu knjigu o našem odrastanju u Prištini, ne znam da li ću je objaviti. Radni naslov je Moj grad. Nije baš emotivno lako pisati o vremenu koje je za nama, nekada bude jako emotivno jer nekih ljudi više nema. A ostavili smo svi jedan dubok trag, izgradili smo jednu epohu, jednu mladost… Teško je čuvati vreme. Još teže je sačuvati ga u knjizi onakvo kakvo jeste bilo bogato našim prijateljstvima koja negujemo i danas. Poeziju za odrasle imam, ali ne znam da li ću je objavljivati. Ovu knjigu Prva ljubav puta dva ne doživljavam kao svoju već kao našu, kao knjigu koju smo svi zajedno uradili, cela ekipa ljudi i dece je zajedno stvorila ja sam samo napisala pesme, Valentina Radojčić je uradila lekturu i korekcije, ostalo su uradila deca,Fondacija Karić i Jugo impeks iz Niša – kaže Olja.

Bez obzira na argumente, od Olje očekujemo i narednu knjigu.

Sugestija autora ovog teksta je da počne da objavljuje prozu. Bile bi to zanimljive priče o životu. Možda i roman. U međuvremenu, mnogi bi da svetlost dana ugleda „Moj grad“.

I to što pre!

Zoran SStanković