Dok čekamo da neki novi reditelj pokuša da privuče pažnju publike zvučnim naslovom „Zona Zamfirova 3“, da prokomentarišemo Zonu Zamfirovu 2 ili film Vrati se Zone. Nije više aktuelan, brzo je prošlo njegovo, što bi se reklo, ali nedavno prikazivanje na TV Pink inspirisalo nas je da se ipak osvrnemo na ovo filmsko ostvarenje.
Za filmove, doduše, kao i za sva ostala umetnička dela, godine i ne traba da budu važne. Umetnost traje. Međutim, aktuelnost ovog filma trajala je kratko. Publiku je u bioskope privukao zvučan naslov. Kao, nastavak Zone Zamfirove. Nastavak čega.
Niti je Zona bila Zona, niti Mane Mane, pa ni tetka Doka više nije bila tetka Doka. Sve izmenjeno, a da reditelj nije razmišljao da je veoma nezahvalno menjati glumce koji su već dočarali likove iz istoimenog filma u prvom delu.
Brankica Sebastijanović u ulozi Zone nije bila ni malo autentična, više kao da ste je na silu dovukli iz „Sinđelića“ da odglumi i nastavi sa serijalom. Nežno dete, naročito u odnosu na jedru i mnogo uverljiviju Katarinu Radivojević.
Tetka Doku, koja je nekako bila lajt motiv prvog dela i koju je odlično dočarala Radmila Živković, Ljiljana Stjepanović nije mogla da zameni. Gluma joj je bila nekako napadna, kao kad želiš da budeš smešan, a nisi smešan. Scene jednostavno nisu bile ni zanimljive, ni zabavne, ni smešne. Manulać i oskudacija, totalni promašaj.
Tema filma – Mane postaje kraljev draguljar. Nekako ni malo bliska, ni tadašnjoj, ni sadašnjoj populaciji.
Prosto, raditi drugi deo nekog filma, to znaju i Amerikanci, jako je rizično i zahtevno…a raditi drugi deo koji uopšte nije drugi deo je tek besmisleno.
I nikom ništa. Film će otići u zaborav.
Kos Art 